Home Blog

Nemački A1 nivo gramatika spisak

By
Dragana Amarilis
-
0
nemački A1 gramatika

Nemački A1 gramatika

Postoje razne škole, metode, udžbenici za učenje nemačkog jezika.  Sve  je dovoljno dobro da pruži informacije o svemu što je potrebno da se savlada određeni nivo znanja nemačkog jezika.

Svaki od tih udžbenika i knjiga ima neki svoj specifični sistem kreiranja lekcija, kao i rasporeda istih. To zaista nije bitno za vas koji učite nemački jezik. Bitno je da sve te metode i udžbenici imaju nešto zajedničko a to je nivo znanja koji je potrebano obraditi da bi se savladao nemački jezik i uspešno položio ispit – nemački A1 nivo.

Namerno ističem sledeće: na autorima je da obrade i prezentuju sve što je potrebno za određeni nivo znanja a da li ćete vi to naučiti – e pa to je u vašim rukama, koliko para toliko muzike kaže naš narod. Koliko učite i trudite se, toliko ćete i naučiti.

Konkretno u tekstu sledi lista gramatike koju je potrebno savladati na nivou A1 učenja nemačkog jezika i to bez obzira da li je podeljena  na 2 podnivoa A1/1 i A1/2 ili ne. U različitim knjigama je  različit raspored lekcija – sve u svemu to nije bitno

Nemački A1 nivo gramatika – lista

Continue

Nemački B1 nivo gramatika

By
Dragana Amarilis
-
0
nemački B1 gramatika

Nemački B1 gramatika

Nemački  B1 nivo znanja predstavlja već ozbiljan nivo znanja. Sada je vreme da se fokusiramo na konverzaciju, što više razgovora.

Program učenja obuhvata određenje gramatičke jedinice, zato sledi spisak:

Napomena: raspored učenja i savladavanja gramatike je različit u zavisnosti koji metod ili udžbenik koristite, važno je da sve navedeno savladate; nije bitno kojim redom.

Continue

Nemački A 2 nivo lista, gramatika

By
Dragana Amarilis
-
1
nemački A 2

Nemački A 2

A2 nivo je u zavisnosti od metoda koji se koristi, udžbenika, škole, podeljen na 2 nivoa:

– A2/1

– A2/2

U svakom udžbeniku postoji spisak gramatike i gramtičkih jedinica koji se obrađuju.

Ovo što sledi je spisak odnosno lista, šta je neophodno da savladate iz gramatike da bi uspešno položili  kontorlni test.

Bez panike, kako budem pisala tekstove, tako će biti i linkovani. Sem toga sve to učite sa svojim profesorima, ovaj tekst ima za cilj da sve imate na jednom mestu.

Važno: Nećete ovim redom učiti gramatiku na A2 nivou. Sve ovo je različito raspoređeno i ukonponovano u različitim udžbenicima.
Idemo na listu:

Continue

Nemački veznici

By
Dragana Amarilis
-
0
nemački veznici

Nemački veznici, die Konjunktionen – uvod

Napomena: svi tekstovi, tema – veznici, bez obzira na nivo učenja, nalaze se ovde.

Veznici su važna grupa reči u svakom jeziku.

Spadaju u nepromenljivu grupu reči.

Šta to znači?

Znači da oblik koji naučite neće se menjati kao što se menjaju glagoli, imenice, …, bez obzira na to kakva je rečenica u pitanju.

Zgodna stvar je i da je lista veznika ograničena, neće se pojaviti neki novi, nepoznati veznik. Ima ih toliko koliko se nalazi na linku na kraju teksta, to je to.

Nije potrebno da ih odmah sve naučite pošto većina njih ima neka svoja, posebna pravila upotrebe, samo polako.

nemački-veznici-objašnjenje

Zašto su veznici važni:

Nemački veznici, kao i veznici u našem jeziku se koriste da povezuju razne vrste rečeničnih sadržaja:

1. pojedinačne reči: groß oder klein

2. konstrukcije: Er liebt Schlager sowie moderne Hits

3. čitave rečenice: Es war wunderbar, denn wir hatten ein Traumwetter.

Ovaj pregled je informativan za nivo A1, nema potrebe da se dalje analizira.

Ono što je važno da zapamtimo je sledeće, koncentrisaćemo se na rečenice:

Rečenice, kao što znamo, mogu da budu:

– nezavisne

– zavisne

Nezavisne rečenice ne utiču gramatički jedna na drugu, ne dolazi ni do kakvih promena u strukturama rečenica kada ih povezujemo.

Kod zavisnih rečenica nije taj slučaj.

Ako povezujemo 2 rečenice u kojoj je je jedna u zavisnom osnosu prema drugoj rečenici (ili nekoj reči u toj rečenici) onda dolazi do promena u strukturi rečenice – red reči.

Ova podela na vrste rečenica je važna zato što se i veznici grupiši na isti način.

Znači, nemački veznici se dele na 2 osnovne grupe:

  • koji povezuju nezavisne, ravnopravne rečenice, reči, sve ostalo što je gore nabrojano
  • koji povezuju zavisne rečenice

Na nivou učenja nemačkog jezika A1 važno je savladati veznike koji povezuju nezavisne rečenice.

Osnovni pregled veznika koji povezuju nezavisne, ravnopravne reči i rečenice u nemačkom jezku je sledeći:

1. nabrajanje:

– und, i

– sowie, isto tako

– wie, kao, kako

2. razdvajanje, alternativa

– oder, ili

3. uzrok

– dennn, jer

4. ograničavanje, suprotnost

– aber, ali, međutim

Za radoznale: lista nemačkih veznika

Sollen nemački modalni glagol

By
Dragana Amarilis
-
0
sollen nemački modalni glagol

Sollen nemački modalni glagol je jedan od 6 glagola koji čine posebnu grupu glagola u nemačkom jeziku sa specifičnim pravilima, to su:

nemački modalni glagoli:

– wollen

– sollen

– dürfen

– müssen

– können

– mögen

sollen nemački modalni glagol

1. Značenje i upotreba:

Ovaj modalni glagol izražava obavezu subjekta da ostvari radnju glavnog glagola.

Da bude jasnije – to je ono što treba, potrebno je/ neophodno je da se uradi.

Du sollst sofort kommen, potrebno je da odmah dođeš.

Er soll Sport treiben. Potrebno je, neophodno da se on bavi sprotom … zbog zdravlja, održavanja težine, …

da pogledamo detaljnije sledeći primer:

Du sollst die Blumen jeden Tag begießen.

Da pojasnimo na primeru:

– cveće ne može da napreduje bez vode – begießen, zalivati je glavni glagol u rečenici

– takođe cveće ne može samo sebe da zaliva, da obezbedi vodu, potreban nam je aktivan subjekat – du

– subjekat du treba /potrebno je da svakog dana zaliva cveće da bi se obezbedio rast i napredak cveća

Zaključak:

obaveza/ soll subjekta/du da zaliva/ begießen cveće (radnja glavnog glagola)

2. Konjugacija modalnog glagola – sollen

Modalni glagoli imaju specifičnu konjugaciju, potrebno je obratiti pažnju i dobro zapamtiti.

Prezent

jednina

ich soll

du sollst

er soll

množina

wir sollen

ihr sollt

sie/Sie sollen

Na nivou učenja nemačkog jezika A1 dovljno je da savladamo prezent, sadašanje vreme.

Savet: koristite sajtove za promenu nemačkih glagola u svim vremenima, tako vežbate i lakše pamtite: link

Prezent modalnih glagola – pravila:

1. glagol sollen je najlakši za pamćenje i učenje od svih modalnih glagola.

U prezentu, za razliku od drugih modalnih glagola, ovaj glagol u svim licima ima istu osnovu soll- na koju se dodaju nastavci.

2. nastavci za građenje prezenta modalnih glagola su:

jednina

1. –

2. -st

3. –

množina

1. -en

2. – t

3. – en

Uočavamo da 1. i 3. lice jednine imaju isti oblik.

Isto pravilo važi i za množinu.

Pozicija modalnog glagola u nemačkoj rečenici

Uočavamo sledeća pravila:

1. – uz modalni glagol u nemačkoj rečenici uvek ide u kombinaciji i neki drugi glagol = glavni glagol koji opisuje radnju rečenice

Da ponovimo:

– modalni glagol opisuje samo način realizovanja radnje – glagol sollen opisuje potrebu, ono što treba da se uradi, …

2. – modalni glagol uvek zauzima 2. mesto u rečenici (posle subjekta) glavni glagol se nalazi na kraju rečenice. u obliku infinitiva (bez zu).

Kako glase oblici modalnih glagola u preteritu – link

Napomena:

glagol sollen ima specifičnu upotrebu u nemačkom jeziku, koristi se za građenje konjunktiva II

Ova upotreba glagola sollen se uči na nivou A2, radoznali mogu da bace pogled ovde – link

Wollen nemački modalni glagol

By
Dragana Amarilis
-
0
wollen nemački modalni glagol

Wollen nemački modalni glagol je jedan od prvih modalnih glagola sa kojim se srećemo prilikom učenja nemačkog jezika.

Šta su to modalni glagoli?

Modalni glagoli su posebna grupa glagola u nemačkom jeziku koji imaju svoja specifična pravila.

To su sledeći glagoli:

– wollen

– sollen

– dürfen

– müssen

– können

– mögen

wollen nemački modalni glagol

1. Značenje i upotreba

Modalni glagol wollen označava, opisuje volju, želju, nameru, potrebu subjekta da izvrši, realizuje, ostvari radnju glavnog glagola.

Wir wollen ohne Pause arbeiten.

Mi hoćemo/ želimo/nameravamo da radimo bez pauze.

Da zamislimo situaciju da želimo zaradimo više para ili da što pre završimo posao da bismo mogli da odemo ranije kući…..

– znači doneli smo čvrstu i neopozivu odluku

To je situacija kada ćemo upotrebiti ovaj glagol.

2. Konjugacija modalnog glagola – wollen

Modalni glagoli imaju specifičnu konjugaciju, potrebnu je obratiti pažnju i dobro zapamtiti.

Prezent

jednina

  • ich will
  • du willst
  • er/sie/es will

množina

  • wir wollen
  • ihr wollt
  • sie/Sie wollen

Na nivou učenja nemačkog jezika A1 dovljno je da savladamo prezent, sadašanje vreme.

Savet: uvek kad ste u mogućnosti, koristite neki od sajtova za promenu nemačkih glagola po svim vremenima, to je sjajan način za vežbu i učenje.

Konjugacija modalnog glagola wollen u prezentu – objašnjenje i pravila

Pre nego što pređemo na taj deo, bilo bi dobro da proverimo šta je do sada naučemo o prezentu nemačkih glagola – klik ovde

Sada možemo da se vratimo na temu

– prezent

pravila:

1. u jednini glagol ima osnovu – will

2. u množini ostaje infinitivna osnova:

wollen = woll

3. nastavci za građenje prezenta modalnih glagola su:

jednina

1. –

2. -st

3. –

množina

1. -en

2. – t

3. – en

Uočavamo da 1. i 3. lice jednine imaju isti oblik.

Isto pravilo važi i za množinu.

Pozicija modalnog glagola u nemačkoj rečenici

Sada je vreme da razmotrimo kompletnu definiciju modalnih glagola:

Modalni glagoli su grupa glagola (6 glagola) sa:

1. – specifičnom konjugacijom

2. – u kombinaciji sa infinitivom glavnog glagola pomažu da se realizuje radnja glavnog glagola tako što opisuju način relizacije radnje glavnog glagola

Konjugaciju odnosno promenu glagola wollen u prezentu smo razmotrili tako idemo na stavku 2.

Uočavamo sledeća pravila:

– uz modalni glagol u nemačkoj rečenici uvek ide u kombinaciji i neki drugi glagol = glavni glagol koji opisuje radnju rečenice

– modalni glagol opisuje samo način realizovanja radnje – glagol wollen opisuje nameru, želju, …

Ich will das Buch kaufen = Ich habe die Absicht, das Buch zu kaufen.

Imam nameru, hoću da kupim tu knjigu.

U ovom primeru glavni glagol je kaufen, kupiti.

Glagol wollen sam opisuje našu nameru, odlučnost, želju da kupimo knjigu (iako je možda skupa, ili neka druga dilema postoji)

– modalni glagol uvek zauzima 2. mesto u rečenici (posle subjekta) glavni glagol se nalazi na kraju rečenice. U obliku infinitiva (bez zu).

Napomena:

prezent glagola mögen

na nivou učenja A2 nalazi se tekst o modalnim glagolima u preteritu.

Nemački glagoli sa dativom

By
Dragana Amarilis
-
0
nemački glagoli sa dativom primeri

Nemački glagoli sa dativom – nivo učenja A1

Da bismo shvatili i naučili ovu važnu lekciju potrebno je da proverimo kako stojimo sa deklinacijom, promenem imenica u nemačkom jeziku.
Ako ste sigurni da ste tu lekciju savladali kako treba – nastavite dalje sa čitanjem teksta.
Ako ne, pogledajte ( i dobro zapamtite) sledeće tekstove/ lekcije:

Na početnom nivou učenja nemačkog jezika A1 potrebno je obratiti pažnju na određene glagole u nemačkom jeziku i zapmatiti ih.

To su glagoli:

nemački glagoli sa dativom

– danken
– gefallen
– gehören
– helfen

U ovu grupu glagola spadaju i drugi glagoli na koje ćete naići kako napredujete sa učenjem nemačkog jezika.

To su, npr.:

– begegnen, folgen, passen, schaden, …

Za sve navedene glagole važo je da zapamtimo sledeće pravilo:

Dativska dopuna nemačkih glagola (die Dativergänzung)

Kada koristimo glagole iz ove grupe pamtimo da uz njih uvek koristimo imenicu, zamenicu u dativu!

Da pogledamo primere:

1. danken, zahvaliti, zahvaljivati (nekome), pravilan/slab glagol

konjugacija: kompletnu promenu glagola pogledaj ovde – link

prezent

• ich danke
• du dankst
• er/sie/es dankt
• wir danken
• ihr dankt
• sie/Sie danken

preterit

– ich dankte
– du danktest
– er dankte….

perfekat

– ich habe gedankt

Primer upotrebe:

Sie dankt ihrem Bruder.

nemački glagoli sa dativom

2. gefallen – sviđati, dopadati (se) nekome, jak/nepravilan glagol

konjugacija: još jedan sajt za promenu glagola – link

prezent:

• ich gefalle
• du gefällst
• er/sie/es gefällt
• wir gefallen
• ihr gefallt
• sie/Sie gefallen

preterit

• ich gefiel
• du gefielst
• er/sie/es gefiel, …

perfekat

• ich habe gefallen

Primer upotrebe:

Das gefällt mir.

3. gehören – pripadati nekome, slab/pravilan glagol

konjugacija:

prezent

• ich gehöre
• du gehörst
• er/sie/es gehört
• wir gehören
• ihr gehört
• sie/Sie gehören

preterit

ich gehörte,…

perfekat

ich habe gehört

primer upotrebe:

Wem gehören die Bücher?

Die Bücher gehören mir.

4. helfen – pomoći nekome, jak/nepravilan glagol

prezent

• ich helfe
• du hilfst
• er/sie/es hilft
• wir helfen
• ihr helft
• sie/Sie helfen

preterit

ich half

perfekat

ich habe geholfen

Primer upotrebe:

Er hilft dir sicherlich gerne.

Napomena – važno:

navedeni glagoli i njihova upotreba sa dativom nisu teški za pamćenje, u našem jeziku se istovetno koriste – sa dativom!!!

Nemački bezlični glagoli + zamenica es

By
Dragana Amarilis
-
0
nemački bezlični glagoli + zamenica es

Nemački bezlični glagoli + zamenica es

Nemački bezlični glagoli su veoma slični našim glagolima zbivanja.

Da se podsetimo :

U našem jeziku glagoli se dele na 3 grupe glagola:

  • radnje

Lice, subjekat nešto radi svojom voljom: uči, igra, peva, skače, …

  • stanja

Stanje lica ili subjekta (dešava se radnja bez volje ili akcije lica ili opisuje stanje u kom se subjekat nalazi) : želeti, spavati,  nicati, klijati,  pocrveneti, …

  • zbivanja

Ovo je grupa glagola koja nas interesuje.

U našem jeziku tu spadaju glagoli koji opisuju šta se dešava u prirodi.

Samim tim – dešavanje u prirodi,  često ne postoji aktivni subjekat koji vrši radnju:

Grmeti, sevati , naoblačiti se, ….

U nemačkom jeziku naši glagoli zbivanja se poklapaju sa glagolima koje se nazivaju:

Nemački bezlični glagoli – die unpersönlichen Verben

  1. die unpersönlichen Verben – nemački bezlični glagoli su glagoli koji nemaju aktivni subjekat.

Ne postoji lice koje vrši radnju.

U nekim slučajevima to lice nije bitno, ili je nepoznato – rezultat je isti.

(Kada grmi i seva ne postoji subjekat koji to radi).

Ovi glagoli imaju oblik samo za 3. lice jednine.

Svi bezlični glagoli grade perfekat sa pomoćnim glagolom haben.

Pročitaj: nemačke lične zamenice – tabela, deklinacija

Konkretno,  to su glagoli koji označavaju:

I

  • meteorološke pojave

donnern

blitzen

regnen

hageln

nieseln

Primeri:

Es donnert, grmi.

Važno:

nemačka rečenica ne može da postoji bez subjekta za razliku od naše.

Es, subjekat + donnert – bezlični glagol, 3. lice jednine

Es blitzt!

Seva!

Es regnet!

Pada kiša!

Es dunkelt, pada mrak.

Es hagelt!

Pada grad!

Es nieselt, sipi kiša, rosi.

II

  • drugi glagoli koji se mogu uporebiti bezlično

Najčešće se radi o izrazima, tako ih je najlakše zapamtiti:

es gibt

Was gibt es heute im Fernsehen ? Šta ima danas na televiziji?

es handelt sich …

es handelt sich um …, radi se o
Es handelt sich um die Frage …

Tu ćemo ubrojati i izraz – pitanje, koliko je sati?

Wie spät ist es?

Es ist viertel vor sieben, 15 do 7.

III

Glagoli koji označavaju odnosno opisuju neki zvuk, ako se ne zna ili nije poznat subjekat koji ga proizvodi:

klopfen, kucati, lupati

Es klopft mir in Busen – lupa mi srce

knarren, škripati

Es knarrt … – škripi

klingeln, zvoniti

Es klingelt!

Kada gledate prenos fudbalske utakmice i kada čujete ovaj izraz, znači da je postignut gol.

Tekst na nemačkom – bezlični glagoli

Prefiksi imenice – nemački jezik

By
Dragana Amarilis
-
0
prefiksi imenice nemački jezik

Prefiksi imenice – kako se grade nemačke imenice sa prefiksima

Najvažniji prefiksi za građenje nemačkih imenica

Ovaj tekst može da zvuči gramatički suvoparno. Bez obzira na to moramo pokušati da shvatimo temu teksta, pa bih zamolila da se čita sve – redom.

Zato počinjemo sa našim jezikom.

Postoji više načina kako se grade imenice.

Ovo o čemu govorimo u ovom tekstu zajedničko je i našem i nemačkom jeziku – isti  je smisao i princip.

Imenice možemo da gradimo tako što ispred određene imenice dodamo prefiks.

Šta je to prefiks?

Prefiks, nem. Präfix ,  lat. praefixum = učvrstiti ispred

Kao što možemo da vidimo kada prevedemo latinski naziv to je nešto što:

pre = napred

fix = fiksiramo, učvrstimo

Da vidimo najpre primere iz našeg jezika:

  • anti +talenat

Imenica je talenat; ispred nje smo dodali, fiksirali reč anti – (prefiks) i dobili imenicu novog značenja

Pročitaj: kako se grade složene imenice u nemačkom jeziku – imenica + imenica

  • međuvreme

Imenica je vreme; ispred je prefiks među –…

Još primera:

kontra + špijunaža

ne + briga

po + govor

protiv + usluga

Definicija sa primerom:

Prefiks (nem. das Präfix) je slog  (može ponekad biti i samo jedan glas/slovo) često bez samostalnog značenja;

Dodaje se ispred imenice (glagola, prideva) da bi se promenilo ili dopunilo osnovno značenje reči.

Primer:

Briga je imenica, ima veoma pozitivno značenje.

Ako dodamo ispred ne – dobićemo novi imenicu, potpuno novog značenja, u ovom slučaju potpuno suprotnog.

nebriga

Prefiksi  imenice – nemački jezik

Isti slučaj je u nemačkom jeziku.

Prefiksi koji se najčešće  koriste sa građenje imenica u nemačkom jeziku su:

  1. Anti –
  2. Be –
  3. Dis –
  4. Er –
  5. Ex –
  6. Ge –
  7. Gegen –
  8. Haupt –
  9. Miss –
  10. Mit –
  11. Nach –
  12. Un –
  13. Ur –
  14. Vor –

Primeri nemačkih imenica sa prefiksima:

  1. Antialkoholiker  – antialkohličar

Prefiks anti – ima isto značenje u našem i nemačkom jeziku; znači protiv

2. Beruf – zanimanje, zvanje

Prefix koji veoma čest kod nemačkih glagola.

3. Disharmonie –  neslaganje, disharmonija

Dis- kao prefiks daje negaciju osnovnom značenju imenica

Harmonie – slaganje, harmonija; imenica je negirana prefiksom dis –

4. Erfolg – uspeh

Er – obično dodaje značenje postizanja, dostizanja nečega

5 . Exminister –  bivši mistar

Ex- u kombinaciji sa imenicama označava da neka osoba nema onaj status koji je imala, da više nije ono što je bila

Pročitaj: nemački pridevi kao imenice

6. Gebäck – pecivo

Ovaj prefiks obično daje zbirne imenice; Gebirge, Gebrüder

7. Gegengift – protivotrov

Ovaj prefiks ima značenje suprotnost, nasuprot u odnosu na značenje osnovne imenice

8. Hauptstadt – glavni grad

Haupt – kao prefiks određuje nekoga ili nešto što je glavno, vodeće

9. Misstrauen – nepoverenje, nepouzdanje

Označava da je nešto pogrešno, da nečega nema, nedostaje, nije dobro ili nije sprovedeno; miss – negiranje u svakom slučaju

10. Mitarbeiter – saradnik

Prefiks mit- nam govori o nečemu što ide jedno sa drugim u pozitivnom kontekstu

11. Nachmittag – posle podne

Pogledaj: kada se doba dana u nemačkom jeziku pišu malim a kada velikim slovom : Vormittag –  vormittags

Prefiks nach – ima značenje posle, ono što sledi

12. Unsinn – besmisao, ludost

Ovo je prefiks koji negira smisao imenice

13. Urwald – prašuma

Prefiks ur – ima značenje našeg pra -; nešto što se desilo u davnoj prošlosti

14. Vormittag – pre podne

Suprotno značenje od prefiksa nach; prefiks vor – nešto što ide, dešava se pre, ranije od značenja same imenice

Posebna tema su prefiksi za građenje glagola i prideva u nemačkom jeziku.

Nemačke rečenice vrste – nezavisne rečenice

By
Dragana Amarilis
-
0
nemačke rečenice vrste nezavisne

Nemačke rečenice vrste – nezavisne rečenice

U ovom tekstu ćemo razmotriti osnovne tipove – vrste nemačkih nezavisnih rečenica.

Važno je da znamo da prepoznamo o kojoj se vrsti rečenica radi, važno nam je iz više razloga.

Svaki tip nemačke nezavisne rečnice ima neka pravila koja moramo znati.

Idemo redom:

Nemačke rečenice vrste – nezavisne:

Izjavne ili obaveštajne rečenice – Aussagesatz

Ovo je najčešća vrsta rečenica koje koristimo. To su sve one rečenice kojima nešto saopštavamo.

Er kommt aus Deutschland.

Pravilo glasi:

Kod izjavnih, obaveštajnih ili kako se često zovu potvrdnih rečenica, glagol u službi predikata se nalazi na drugom mestu u rečenici.

Na prvom mestu je najčešće subjekt, mada ponekad može da bude i neki drugi rečenični član, priloška odredba za vreme npr.

Er kommt heute aus Deutschland zurück.

Heute kommt er aus Deutschland zurück.

Ako koristimo glagol sa razdvojnim prefiksom, u prezentu, prefiks ide na poslednje mesto u rečnici.

Kod složenih vremena perfekt, futur, … raspored je isti:

Lični ili pomoćni glagol zauzima drugo mesto u rečenici, particip perfekta, infinitiv, .. stoje na kraju rečenice.

Er ist aus Deutschland zurückgekommen.

Upitne rečenice – Fragesatz

Postoje 2 osnovne vrste upitnih rečenica:

Entscheidungsfrage/ Ja/ Nein frage

To je onaj tip pitanja posle kojih moramo da se odlučimo i da damo potvrdan odgovor – Ja ili negativan – Nein.

Ist das deine Frau?

Ja, (das ist meine Frau).

Nein, (das ist nicht meine Frau).

Napomena: glagol je i dalje na drugom mestu pošto su ja i nein odvojeni zarezom

W- Frage – pitanja sa upitnim zamenicama

Sve upitne zamenice ili vrste upitnih reči  u nemačkom jeziku počinju sa slovom: w

Zato se i ova vrsta pitanja tako naziva.

wer, was, welcher, wann, wie, wo, wohin, wovon …

Woher kommst du?

Was kann ich noch tun?

Pravilo:

lični glagolski oblik je na drugom mestu.

Pročitaj: prezent glagola sein, haben, mögen

particip perfekta, infinitiv, modalni glagol .. stoje na kraju rečenice.

Zapovedne rečenice – Aufforderungssatz

Ako želimo nešto da naredimo, zamolimo , predložomo, koristimo zapovednu rečenicu  ili kako se drugačije naziva Imperativsatz.

Nimm doch das Handy mit!

Ova vrsta nemačke rečenice podleže posebnim pravilima koja se uče uz lekciju imperativ.

Napomena: rečenice koje slede uče se tek na višim nivioma, ovde su date informativno

Pročitaj: kako poručiti kafu, sok, pivo na nemačkom jeziku

Rečenice za izražavanje želje – Wunschsatz

Wärst du doch schon hier! ( Želela/volela bih) da si već ovde!

Uzvične rečenice – Ausrufesatz

Ova vrsta rečenica se koristi u svakodnevnom govoru i obično se na taj način izražava neko čuđenje, oduševljenje i sl. Na kraju rečnice je uvek znak uzvika.

Često se koriste ja, aber,  doch.

War das ein schöner Tag!

Das ist ja nett!

Das klappt doch prima!

Vor nach in nemački predlozi za vreme

By
Dragana Amarilis
-
0
vor nach in nemački predlozi za vreme

Vor nach in nemački predlozi za vreme su oni predlozi koje koristimo da bismo odgvorili na pitanje:

Wann? –kada

Ovi predlozi nam služe da se snađemo u vremenskim odnosima i tu spadaju, osim navedenih, sledeći predlozi:

an,  gegen, in, nach, seit, um, vor, während …

Na početnom nivou učenja krećemo sa predlozima – vor nach in, idemo redom:

Nemački predlozi za vreme:

vor

Napomena:

Jedan predlog ima više upotreba.

Recimo, predlog vor ima i lokalnu upotrebu, koristi se kao predlog za mesto u značenju:

vor –  pred, ispred

vor der Tür – pred vratima, ispred vrata

Pročitaj: predlozi za mesto sa dativom

vor – vremenska upotreba

Kada želimo da objasnimo da se nešto desilo u prošlosti i da tačno saopštimo kada se to desilo koristićemo nemački predlog za vreme:

vor – pre

vor einem Monat – pre mesec dana

vor einem Jahr – pre godinu dana

vor  einer Stunde – pre jedan sat

vor zwei Wochen – pre 2 nedelje

Nemački predlozi za vreme vor, nach, in + Dativ

U primerima možemo da uočimo važmo pravilo:

Vremenski predlozi vor, nach, in idu sa dativom.

der Monat – vor einem Monat, dativ, muški rod

das Jahr – vor einem Jahr, dativ, srednji rod

die Stunde – vor einer Stunde, dativ ženski rod

die Woche je nedelja (dana) a množina je Wochen, osnovni brojevi ne dobijaju padežne nastavke.

Još primera.

vor dem Schlafen – pre spavanja

vor-nach-in-nemački-predlozi-za-vreme

vor dem Essen  – pre jela

nach – posle, nakon

Predlog nach daje informaciju šta se dešava posle nečega a to može da bude:

vremenski period

nach  einem Monat – nakon mesec dana

nach zwei Stunden  – posle 2 sata

događaj

Nach dem 2. Weltkrieg – posle 2.svetskog rata

Pitanje – wann; odgovor – nach + Dativ

Predlog in koristimo kada govorimo o određenom vremenskom periodu kada će senešto desiti – za

Koristi se uz definisane vremenske periode a to znači dane, mesece, godine i sl.

in- za

Primeri:

in einer Woche – za nedelju dana

in einer Stunde za – 1 sat

ali, obratite pažnju!!!!

Kada su u pitanju imenice muškog i srednje roda u dativu dolazi do spjanja predloga i padežnog nastavka i dobijamo im – in + dem

Im September

Im Sommer

Pročitaj obavezno: im, am, um u nemačkom jeziku, upotreba

Nemački predlog für

By
Dragana Amarilis
-
0
nemački predlog für

Nemački predlog für – za

Osnovno značenje ovog predloga je za – koga, šta

Meine Schwester kauft ein Geschenk für unseren Vater.

To nije jedina upotreba nemačkog predloga  für.

Prvo mali uvod – nemački predlozi, pregled

Nemački predlozi , kao i predlozi u našem jeziku, mogu se grupisati:

  • Lokalni predlozi – mesto, daju odgovor na  pitanja :

 wo – gde, wohin – kuda, woher – odakle?

an, auf, aus, entlang, in, neben, über, vor, zwischen …

  • Vremenski predlozi:

wann – kada, wie lange – koliko dugo ? …

an, gegen, in, nach, seit, um, vor, während …

  • modalne predloge – način:

wie – kako?

gegen, gemäß, mit …

  • kauzalni predlozi, uzrok:

warum – zašto?

aufgrund, dank, durch, trotz, vor, wegen …

Da naglasim – predlozi su nepromenljiva vrsta reči.

Ono što komplikuje učenje predloga u nemačkom jeziku  je sledeće:

Određeni predlozi traže određeni padež.

Tako da predloge možemo grupisati i po padežima koje se korite uz njih.

To bi ovako izgledalo:

Präposition + Genitiv: abseits, angesichts, anhand, anstelle, aufgrund …

Präposition + Dativ: ab, aus, außer, bei, entgegen, gegenüber, gemäß …

Präposition + Akkusativ: bis, gleich, durch, für, gegen, ohne, um,  …

Präposition + Dativ oder Akkusativ: an, auf, in, neben, über, unter, vor …

Stavka  4. je dodatna otežavajuća okolnost kada je učenje i memorisanje u pitanju, o tome u drugim tekstovima na višim nivoima učenja nemačkog jezika.

Pogledaj: nemački predlozi – tabela pdf, word

Da se vratimo na osnovnu temu ovog teksta:

Nemački predlog für

Pravilo:

Nemački predlog für ide sa akuzativom

Ako se  vratimo na podelu predloga po padežima, nalazi se u grupi 3.

Isto tako u primeru na početku teksta vidimo upotrebu für + akuzativ – für unseren Vater

Još jedna važna upotreba predloga für:

Vremenska upotreba – wie lange,  koliko dugo, Zeitraum (vremenski period)

Er ist für drei Tage in die USA geflogen.

On je otputovao, preciznije – odeleteo avinom u USA na period od 3 dana.

Pročitaj: važni nemački predlozi – als, bei, in

Važno:

Kada govorimo o nekom vremenskom periodu i pitanje se postavlja

– koliko dugo/ wie lange traje taj vremenski period, koristimo nemački predlog  für + akuzativ.

für /wie lange

  • einen Tag
  • ein Jahr
  • eine Woche
  • zwei Wochen

Ova upotreba predloga für  je malo teža za pamćenje.

Razlog je taj što mi u srpskom jeziku vremenske odrednice, kao odgovor na pitanje koliko dugo obično navodimo bez predloga.

Ostajem jedan dan, godinu dana, …

Ali!

Putujem na  jedan dan, na dve godine i sl.

U ovakvim primerima videmo vezu sa upotrebom nemačkog predloga für.

Mit ohne nemački predlozi

By
Dragana Amarilis
-
0
mit ohne nemački predlozi

mit ohne – nemački predlozi koji spadaju u grupu modalnih predloga.

Šta to znači?

Modalni predlozi su oni predlozi kojima  izražavamo:

  • odnose, sa kim ili bez koga nešto radimo
  • način  na koji nešto radimo ili bez čega nešto radimo.

Da bude jasnije – to su predlozi za način.

mit – sa

Sa ili s je predlog koga se sećamo iz osnovne škole, učili smo ga kao predlog uz instrumental u srpskom jeziku.

  1. Njima izražavamo način + odnos, ako su osobe upitanju:

Idem u bioskop sa tobom – sa =mit

  • Način kako nešto radimo, sredstvo pomoću koga nešto radimo

Idemo kolima – Wir fahren mit dem Auto

mit ohne nemački predlozi

Važno:

Mit, nemački predlog, uvek ide sa dativom.

Er wohnt mit seinen/den  Eltern (dativ množine), sa kim živi – sa njegovim/svojim roditeljima

Ich schreibe mit dem Bleistift. – čime pišem= način, sredstvo – olovkom

Pročitaj: nemački predlozi sa dativom / akuzativom – vežbe za lakše učenje

ohne – bez

Nemački predlog ohne znači sve suprotno od onoga što smo napisali za predlog mit.

Ohne – bez označava odsustvo:

  1.  osobe – bez/ ohne – ohne die/meine Freundin, bez prijateljice
  2. Odsustvo sredstva pomoću koga se nešto radi  – ohne das/mein Handy, bez mobilnog telefona

Pročitaj: Nemački predlozi za vreme – am, im , um, …..

Važno:

Ohne, nemački predlog, uvek ide sa akuzativom.

Da vidimo na konkretnom primeru:

  1. mit + dativ

mit  der/meiner Freundin – sa mojom prijateljicom

  • ohne + akuzativ

 ohne die/meine Freundin

Zaključak:

Iako se radi o predlozima koji predstavljaju suprotnost u značenju i logički su povezani, gramatički imaju različite odnose.

Jedan predlog, mit, traži dativ a drugi, ohne traži akuzativ.

123...10Page 1 of 10

EDITOR PICKS

POPULAR POSTS

POPULAR CATEGORY

©

This website or its third party tools use cookies, which are necessary to its functioning. If you want to know more or withdraw your consent to all or some of the cookies, please refer to the privacy policy.By closing this banner or continuing to browse otherwise, you agree to our privacy policy.