Do sada smo već savladali deklinaciju određenog člana u nemačkom jeziku.
Za svaki slučaj pogledaj još jednom:
Određeni član u nemačkom, deklinacija upotreba
Zašto je to važno u ovom tekstu o negativnom članu?
Zato što je negacija i negiranje veoma specifično u nemačkom jeziku.
U nemačkom jeziku, kao i u našem ne moramo stalno da ponavljamo jednu te istu imenicu, možemo da je zamenimo ličnom zamenicom.
Der Tisch ist schön. Er kostet 100 Euro.
Sto je lep. (On) košta 100 evra.
Ispred imenica često stoji neki pridev. Pošto imenicu moramo da menjamo po padežima u zavisnosti od zadatka koji ta imenica ima u rečenici, logično je da i pridev mora da se menja po padežima.
Postoje razne kombincije: pridev+ imenica, član + pridev+ imenica, …
U zavisnosti od toga o kojoj se kombinaciji radi u nemačkom jeziku imamo 3 vrste pridevskih deklinacija:
Članovima u nemačkom jeziku moramo pokloniti dužnu pažnju. Zašto? Zato što je upotreba članova ispred imenica nešto što je nama, u našem maternjem jeziku, potpuno strano i zato moramo uložiti dodatni napor, najpre da razumemo šta radimo pa onada da to radimo pravilno.
Pročitaj: Nemački neodređeni član
Pošto smo pročitali i proučili tekst o neodređenom članu u nemačkom jeziku, možemo da idemo dalje.
Imenice u nemačkom jeziku srednjeg roda se mogu prepoznati prema nastavcima. To nije ipak preporučljivo niti sigurno kao kada su u pitanju imenice ženskog roda u nemačkom jeziku.
Uvek je potrebna provera kao i kod imenica muškog roda, postoji puno izuzetaka.
Pročitaj: Nemačke imenice, muški rod
Tabela
Situacija kod imenica ženskog roda je specifična i pomalo jedinstvena za nemački jezik.
Ženskog roda u nemačkom jeziku su imenice, koje se završavaju nastavkom:
Muški rod prepoznajemo po osnovnom pomoćniku, određenom članu u obliku der.
U rečnicima ćemo pronaći 2 osnovna načina za obeležavanje muškog roda:
skraćenica m (maskulin = männlich)
ili
r, poslednje slovo određenog člana za muški rod der.
Sem pomenutih ljudskih bića muškog roda, kao što su der Mann, der Bruder, postoje neke smernice koje pomažu da se lakše zapamte one grupe imenica, kod kojih postoji pravilo a to su:
Većina rečenica su aktivne. Šta to znači. Imamo sujekat i on nešto radi, odnosno vrši radnju, čita, peva, skače,…
Međutim postoji mnogo situacija kada želimo da govorimo o nečemu, nekoj aktivnosti a uopšte nam nije bitno ko radi to što radi, nego nam je bitno događanje, radnja, sam proces.
U takvim slučajevima koristimo pasiv.
Da to vidimo na primerima:
Određivanje roda u nemačkom jeziku predstavlja priličan problem.
Pravilo glasi: ne razmišljaj mnogo nego uči svaku novu imenicu značenje + rod+ oblik za množinu
Deluje strašno na prvi pogled, ali nije, sve je stvar navike, strpljenja i discipline 🙂
Kod imenica ženskog roda u nemačkom jeziku situacija je malo jednostavnija.
Postoje imenički nastavci koji nam ukazuju na to da se radi o imenicama ženskog roda, a to su:
Preterit u nemačkom jeziku je prosto vreme kojim se izražava radnja koja se desila i završena je u prošlosti.
Pravilo glasi da se preterit koristi mnogo više u pisanom jeziku nego u u usmenoj komunikaciji – nemački jezik i Nemci više vole i koriste perfekat.
Kada počnete da čitate novine, knjige primetićete mnogo preterita, to je stvar stila.
This website or its third party tools use cookies, which are necessary to its functioning. If you want to know more or withdraw your consent to all or some of the cookies, please refer to the privacy policy.By closing this banner or continuing to browse otherwise, you agree to our privacy policy. 
