Ako se prisetimo naše gramatike iz osnovne škole, možda nam padne na pamet da i u našem jeziku glagoli predstavljaju prilično komplikovanu lekciju.
Svega ima – svršenih, nesvršenih, prelaznih, povratnih … raznih vrsta glagola.
Pravilni – nepravilni glagoli, ne postoji takva lekcija kada učimo našu gramatiku, ne kažem da nemamo nepravilne glagole.
Ko je učio engleski jezik, pravilni- nepravilni, zvuči veoma poznato. Liste nepravilnih glagola koje se uče napamet u engleskom jeziku su uglavnom noćna mora naših đaka.
Slična situacija je u nemačkom jeziku. Uostalom, nemački i engleski jezik spadaju u germanske jezike i njihova gramatika ima puno sličnosti.
Nemački pravilni i nepravilni glagoli
Kada smo na početku učenja nemačkog jezika, nivo A1, tek se na polovini kursa ili učenja susrećemo sa temom – nemački pravilni i nepravilni glagoli.
Pa da vidimo očemu se tu radi:
Svi nemački glagoli, prema vrsti konjugacije, načinu na koji grade vremena, mogu se podeliti na 2 osnovne grupe: pravilni i nepravilni glagoli.
Važna napomena:
U nemačkim gramatikama može se javiti podela glagola na jake i slabe.
Ta podela se smatra zastarelom i polako nestaje.
Suština je ista – razlika je u nazivu:
pravilni = slabi glagoli
nepravilni = jaki glagoli
Nemački pravilni i nepravilni glagoli, osnovne razlike
Postoje 3 osnovne razlike:
1. Promena vokala/ samoglasnika u glagolskoj osnovi
Na primerima je jednostavnije uoučiti:
Pravilni glagoli:
sagen (infinitiv)
a je u glagolskoj osnovi sag +en
sagte (preterit)
gesagt (perfekat, particip)
Nepravilni glagoli:
finden (infinitiv)
i u infinitivnoj glagolskoj osnovi se menja u oblicima pretereita i perfekta glagola finden
fand (preterit)
gefunden (particip perfekta)
2. Oblici preterita – nastavci za građenje preterita
Ovo je druga stavka po kojoj razlikujemo pravilne od nepravilnih glagola.
Pravilni glagoli:
Pravilni glagoli koriste sledeće nastavke za građenje preterita:
-te / -test / -te / -ten / -tet / -ten
Primer: Ich sagte
Nepravilni glagoli:
– Nepravilni glagoli koriste sledeće nastavke za građenje preterita:
-, -st, -, -en, -t, -en
1. i 3. lice jednine kod preterita jakih glagola nema nastavka, zato stoji samo crtica
– nepravilni glagoli , kao što smo već naveli, imaju i promenu samoglasnika u osnovi u oblicima za preterit
Primer: ich fand_ – (nema nastavka u prvom licu jednine)
Važno:
Za sada je dovoljno samo da razumete princip, olakšaće vam učenje. Kako se pojavi novi glagol u lekciji, obratićete pažnju na ove stavke.
Kako ćete znati?
U svakom udžbeniku postoji rečnik na kraju knjige gde je naznačeno o kakvom glagolu se radi – pravilan/slab ili nepravilan/jak
Pročitaj o preteritu u nemačkom jeziku
3. Građenje perfekta – oblik participa perfekta
Pravilni glagoli:
Pravilni glagoli dobijaju nastavak –t prilikom građenja participa perfekta.
Primer:
(ich habe) gesagt
Nepravilni glagoli:
Nepravilni glagoli dobijaju nastavak – en prilikom građenja participa perfekta.
Primer:
(ich habe ) gefunden
Naravno, tu je i promena samoglasnika, odnosno stavka 1.
To bi bilo gotovo sve što je važno da se razume i zapamti.
Napominjem da postoji i grupa glagola koji imaju kombanaciju elementa konjugacije pravilnih i nepravilnih glagola, menjaju se po mešovitoj konjugaciji. O tome se uči kasnije na višim nivoima.
Važno:
Radi lakšeg učenja koristite nemačke online konjugatore. Ima ih dosta, o nekima od njih pročitaj: nemački glagoli u svim vremenima
