nemački pravilni i nepravilni glagoli

Ako se prisetimo naše gramatike iz osnovne škole,  možda nam padne na pamet da i u našem jeziku glagoli predstavljaju prilično komplikovanu lekciju.

Svega ima – svršenih, nesvršenih, prelaznih, povratnih … raznih vrsta glagola.

Pravilni – nepravilni glagoli, ne  postoji takva lekcija kada učimo našu gramatiku, ne kažem da nemamo nepravilne glagole.

Ko je učio engleski jezik, pravilni- nepravilni, zvuči veoma poznato. Liste nepravilnih glagola koje se uče napamet u engleskom jeziku su uglavnom noćna mora naših đaka.

Slična situacija je u nemačkom jeziku. Uostalom, nemački i engleski jezik spadaju u germanske jezike i njihova gramatika ima puno sličnosti.

Nemački pravilni i nepravilni glagoli

Kada smo na početku učenja nemačkog jezika, nivo A1, tek se na polovini kursa ili učenja susrećemo sa temom – nemački pravilni i nepravilni glagoli.

Pa da vidimo očemu se tu radi:

Svi nemački glagoli, prema vrsti konjugacije, načinu na koji grade vremena, mogu se podeliti na 2 osnovne grupe: pravilni i nepravilni glagoli.

Važna napomena:

U nemačkim gramatikama može se javiti podela glagola na jake i slabe.

Ta podela se smatra zastarelom i polako nestaje.

Suština je ista – razlika je u nazivu:

pravilni = slabi glagoli

nepravilni = jaki glagoli

Nemački pravilni i nepravilni glagoli, osnovne razlike

Postoje 3 osnovne razlike:

1. Promena  vokala/ samoglasnika u glagolskoj osnovi

Na primerima je jednostavnije uoučiti:

Pravilni glagoli:

sagen (infinitiv)

a je u glagolskoj osnovi sag +en

sagte (preterit)

gesagt (perfekat, particip)

Nepravilni glagoli:

finden (infinitiv)

i u infinitivnoj glagolskoj osnovi se menja u oblicima pretereita i perfekta glagola finden

fand (preterit)

gefunden (particip perfekta)

2.  Oblici preterita – nastavci za građenje preterita

Ovo je druga stavka po kojoj razlikujemo pravilne od nepravilnih glagola.

Pravilni glagoli:

Pravilni glagoli koriste sledeće nastavke za građenje preterita:

-te / -test / -te / -ten / -tet / -ten

Primer: Ich sagte

Nepravilni glagoli:

– Nepravilni glagoli koriste sledeće nastavke za građenje preterita:

-, -st, -, -en, -t, -en

1. i 3. lice jednine kod preterita jakih glagola nema nastavka, zato stoji samo crtica

nepravilni glagoli , kao što smo već naveli, imaju i promenu samoglasnika u osnovi u oblicima za preterit

Primer: ich fand_  – (nema nastavka u prvom licu jednine)

Važno:

Za sada je dovoljno samo da razumete princip, olakšaće vam učenje. Kako se pojavi novi glagol u lekciji, obratićete pažnju na ove stavke.

Kako ćete znati?

U svakom udžbeniku postoji rečnik na kraju knjige gde je naznačeno o kakvom glagolu se radi – pravilan/slab ili nepravilan/jak

Pročitaj o preteritu u nemačkom jeziku

3.  Građenje perfekta – oblik participa perfekta

Pravilni glagoli:

Pravilni glagoli dobijaju nastavak –t prilikom građenja participa perfekta.

Primer:

(ich habe) gesagt

Nepravilni glagoli:

Nepravilni glagoli dobijaju nastavak – en prilikom građenja participa perfekta.

Primer:

(ich habe ) gefunden

Naravno, tu je i promena samoglasnika, odnosno stavka 1.

To bi bilo gotovo sve što je važno da se razume i zapamti.

Napominjem da postoji i grupa glagola koji imaju kombanaciju elementa konjugacije pravilnih i nepravilnih glagola, menjaju se po mešovitoj konjugaciji. O tome se uči kasnije na višim nivoima.

Važno:

Radi lakšeg učenja koristite nemačke online konjugatore. Ima ih dosta, o nekima od njih pročitaj: nemački glagoli u svim vremenima