Prilozi se moraju naučiti ako želimo da savladamo nemački jezik. Ima ih zaista puno, kao i u svakom jeziku i učenje deluje ponekad malo haotično.
Već smo naučili koja su to pitanja i koji prilozi za vreme odgovaraju određenim pitanjima.
Pročitaj: nemački prilozi za vreme i odgovarajuća pitanja
Za one kojima je to komplikovano ili još nisu došli do te faze učenja, sledi drugačiji prikaz.
Vremenski prilozi nemački
Postoji ključ za učenje i lakše pamćenje nemčakih priloga za vreme.
Nemačke priloge za vreme možemo razvrstati po zadatku koji imaju, suštini onoga što želimo da saopštimo:
-
Učestalost – Häufigkeit
Koliko često nešto radimo ili koliko često se nešto dešava:
Idemo od maximalne vrednosti ka minimumu:
immer – uvek, 100%
fast immer – gotovo uvek
oft – često
manchmal – ponekad
selten – retko
fast nie – gotovo nikad
nie – nikad, 0%
Er fährt immer mit dem Bus. On uvek putuje autobusom.
U ovom primeru možemo, u zavisnosti od potrebe, da upotrebimo sve navedene priloge, da kažemo da gotovo uvek putuje autobusom, često, retko …
Er fährt nie mit dem Bus. Nikada ne putuje autobusom.
-
Wiederholung, ponavljanje
Na prvi pogled deluje isto: učestalost, ponavljanje.
Ne nije!
Kada pričamo o nečemu što se dešava u pravilnim vremenskim razmacima, radi se o navici ili nekom drugom razlogu za ponavljanje radnje ili dešavanja.
To su sledeći nemački prilozi:
-
Doba dana
To su prilozi koji se odnose na doba dana kada nešto imamo naviku da nešto radimo pa se to ponavlja.
Nešto što radimo svako veče:
jeden Abend = abends
Obrati pažnju:
imenice, veče, jutro, podne se pišu velikim slovom. Sada su u funkciji priloga, nema više velikog slova i na kraju dobijaju nastavak –s.
morgens – ujutru; vormittags – prepodne; abends – uveče; nachts – noću…
-
Dani u nedelji
Nešto što radimo svakog ponedeljka, utorka,… na primer.
montags, dienstags, …
Pogledaj: Kako su dani u nedelji na nemačkom dobili ime
Isto je objašnjenje kao i za doba dana, ne radi se više o imenici pa je malo slovo; na kraju se dodaje nastavak –s.
-
Veći vremenski intervali
Govorimo o onome što radmo mesečno, godišnje; i ovi prilozi se pišu malim slovom
täglich – svakog dana Tag, dan (umlaut) + nastavak -lich
monatlich – mesečno, Monat + nastavak -lich
jährlich – godišnje, Jahr (umlaut) + nastavak –lich
Er kommt uns jährlich zweimal besuchen. On nam dolazi u posetu dva puta godišnje.
3 . vremenski redosled; zeitliche Reihenfolge
Prvo ovo, pa ono, pa na kraju ….. nabrajamo neki redosled:
zuerst – najpre
dann – onda, zatim
danach – nakon toga
anschließend – posle toga
schließlich – konačno, na kraju.
Zuerst muss man die Milch erhitzen, danach das Puddingpulver einrühren.
Najpre se mora zagrejati mleko, nakon toga se dodaje puding u prahu.
