Imenice u nemačkom jeziku uvek ispred sebe imaju nešto, neku vrstu imeničke reči. Najčešće je u pitanju član.
Zašto imenice u nemačkom jeziku ne mogu da stoje same kao u našem jeziku?
Nemački jezik ima 4 padeža – samo 🙂
Da bi mogli da menjamo imenicu po padežima u našem jeziku, imenici dodajemo nastavke.
U nemačkom jeziku to nije slučaj.
Da bi se menjala imenica po padežima u nemačkom jeziku, mi u stvari menjamo oblik imeničke reči koja se nalazi ispred imenice.
Najčešće je u pitanju član.
Nemački neodređeni član
U nemačkom jeziku postoje neodređeni i određeni član.
Da pogledamo kako izgleda neodređeni član u svim oblicima – rodovima, jednini i množini, u svim padežima:
Jednina
Padež | Muški rod | Ženski rod | Srednji rod |
Nominativ | ein Mann | eine Frau | ein Kind |
Genitiv | eines Mannes | einer Frau | eines Kindes |
Dativ | einem Mann(e) | einer Frau | einem Kind(e) |
Akkusativ | einen Mann | eine Frau | ein Kind |
Množina
Padež | Muški rod | Ženski rod | Srednji rod |
Nominativ | – Männer | – Frauen | – Kinder |
Genitiv | – Männer | – Frauen | – Kinder |
Dativ | – Männern | – Frauen | – Kindern |
Akkusativ | – Männer | – Frauen | – Kinder |
Kao što možete da vidite iz tabele, neodređeni član ima samo oblike za jedninu, u množini se u slučajevima, kada je potrebna neodređena množina, ispred imenice ne stavlja ništa.
pročitaj: lassen, nemački glagol – primeri, upotreba
Neodređeni član upotreba
Kada u nemačkom jeziku koristimo neodređeni član?
Pravilo je sledeće:
Kada u razgovoru ili tekstu neku imenicu pominjemo prvi put i još uvek je neka vrsta nepoznanice, neodređena, nedefinisana – tada u nemačkom jeziku koristimo neodređeni član.
Ich habe ein neues Auto, imam novi auto, hvalim se prvi put pominjem taj auto. Ništa se još ne zna konkretno o tom autu.
Ali, ja nastavljam sa pričom i kažem: Das Auto ist rot, taj auto je crven, baš taj o kome ti pričam i koga sam već pomenula.
Isto objašnjenje ili slično – u prvoj rečenici pominjemo automobil prvi put i ne dajemo nikakve podatke o njemu, čak nije ni naglasak na automobilu nego na posedovanju istog.
Ali, u drugoj rečenici smo rešili malo više da se hvalimo i dajemo informaciju o boji (proizvođaču, snazi motora, godini proizvodnje, …), što je prilično određeno i izdvaja naš automobil od drugih. E to je primer upotrebe određenog člana.
Da probamo još jednom 🙂
Ako pogledamo sliku na početku teksta vidimo:
Siluetu žene koja drži dete, ništa više ne znamo o njoj sem da je to neka žena koja drži dete – eine Frau.
Na sledećoj ilustraciji vidimo da je žena nosi crveni džemper, plave helenke, da je bosa; žena u crvenom džemperu – die Frau.
Pravilo za upotrebu nemačkog određenog člana glasi:
– Kada neku imenicu pominjemo prvi put koristimo u nemačkom jeziku neodređeni član: ein, eine, ein.
U našem jeziku to proverimo tako što se uverimo da u takvim slučajevima možemo da koristimo neodređenu zamenicu neki, neka, neko – u nemačkom iregendein
Pročitaj: Redni brojevi u nemačkom