Prezent nemački – pravilnih, slabih glagola je tema, ipak moramo da napravimo uvod:
Sva vremena u nemačkom, kao i u srpskom, engleskom i drugim jezicima, mogu se podeliti na osnovu više kriterijuma.
Jedan od tih kriterijuma je sledeći:
- prosta vremena
- složena vremana
Šta to konkretno znači?
Prosta vremena gradimo promenom oblika glagola.
Složena vremena gradimo tako što sem glavnog glagola koristimo i pomoćni glagol u određenim oblicima.
Prosta vremena = prezent, preterit
Složena vremena = perfekat, futur, … vremena koja ne možemo da napravimo bez pomoćnih glagola sein, haben, warden
Pročitaj: sein, haben, werden – sve o nemačkim pomićnim glagolima
Prezent nemački jezik
Da bismo napravili prezent nije nam potrebna pomoć pomoćnih glagola.
Prezent gradimo na sledeći način:
Glagolska, infinitivna osnova + lični nastavci za prezent
Glagolska ili infinitivna osnova u nemačkom jeziku se dobija na sledeći način:
ärgern , bleiben, feiern, marschieren, raten, stehen, warten …
Od oblika infinitiva odbija se, skida se nastavak –n ili – en.
Pročitaj: sve o infinitivu u nemačkom jeziku
Prezent pravilnih, slabih glagola u nemačkom jeziku
Pravilni ili slabi glagoli u nemačkom jeziku su oni glagoli, kako im ime kaže, koji se menjaju po pravilima, nemaju neke osobenosti i posebne zahteve.
Pitanje – kako znamo koji su glagoli slabi?
Najjednostavnije objašnjenje:
Kada koristimo rečnik, glagoli kod kojih ništa nije naznačeno, samo značenje, to su pravilni ili slabi glagoli.
Nastavci za građenje prezenta su:
| lice | nastavak |
| ich | – e |
| du | – st |
| er/ sie/ es | – t |
| wir | – en |
| ihr | – t |
| sie | – en |
| Sie – persiranje | – en |
Kada primenimo pravilo na konkretan glagol, tabela izgleda ovako:
lieben – infinitiv
primenimo formulu:
lieben
Skinemo nastavak – en i dobijemo osnovu lieb – na koju dodajemo lične nastavke iz tabele.
| lice | oblik prezenta |
| ich | liebe |
| du | liebst |
| er / eie / es | liebt |
| wir | lieben |
| ihr | liebt |
| sie/ Sie | lieben |
Odmah ćemo uočiti da oblici wir i sie, 1. i 3. lice množine imaju isti oblik kao infinitiv – to je jednostavno tako , formula se mora zapamtiti.
Posebni glagoli:
Glagoli čija se glagolska ili infinitivna osnova završava sledećim slovima:
t; d; m ili n
arbeiten, atmen, rechnen
dobiće – e između osnove i nastavka (radi lakšeg izgovora)
To se dešava samo u 2. i 3. licu jednine i 2. licu množine (ti lični nastavci počinju suglasnikom: – -st, – t, – t)
Tamo gde nastavci imaju – e na početku, sve je uobičajeno.
| a r b e i t e n | |
| ich arbeit-e | wir arbeit – en |
| du arbeit+e + st | ihr arbeit + e + t |
| er / sie / es arbeit +e +t | Sie / sie arbeit- en |
Glagoli čija se glagolska/infinitivna osnova završava sledećim slovima:
-s, -ss, –ß;- x, – tz ili –z
– reisen, reißen, heißen, mixen, setzen; sitzen;
Kod ove grupe glagola potrebno je obratiti pažnju na drugo lice jednine.
Umesto nastavka – st, u drugom licu jednine biće nastavak –t pošto osnova završava glasom – s.
Obratite pažnju – glasom a ne slovom!
mixen, faxen – u pisanju ne postoji s ali –x izgovaramo –ks
du – 2. lice jednine
faxen – du faxt
simsen – du simst
schließen – du schließt
Kod ove grupe glagola oblik 2. i 3. lica jednine je identičan.
